Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије
Slider

Tрибина „Библиотечка пракса у школи – стање и могућности”, коју је акредитовао Завод за унапређење образовања и васпитања, одржана је у просторијама Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Ужице у петак, 30. марта 2018. године.

Трибина је била намењена школским библиотекарима основних и средњих школа. Скуп је организовао Регионални центар Ужице у сарадњи са Подружницом Златиборског округа Друштва школских библиотекара Србије. Предавачи су били: Мира Меглић, Мирјана Радовановић Пејовић и Ана Дуковић.

Трибини је  присуствовало 30  библиотекара Златиборског округа, а присутан је био и Илија Смиљанић, руководилац Матичне службе Народне библиотеке Ужице, која је надлежна за Златиборски округ, са којим школски библиотекари округа имају одличну сарадњу.

Мира Меглић је темом ,,Школске библиотеке између рационализације и оптимализације” обухватила актуелне проблеме школских библиотекара, који су, између осталог, изазвани неусклађеним законским прописима, из области просвете и културе, који регулишу рад школских библиотека.

Упознала је присутне колеге са одредбама новог Закона о основама система образовања и васпитања, који се примењује од 7. октобра 2018. године, а које се односе на рад стручног сарадника – библиотекара у школи. Те одредбе нису донеле неке значајне новине за струку.

Када се анализирају подзаконска акта Министарства просвете, која детаљније регулишу рад школских библиотека и библиотекара, а која су и даље на снази (до доношења нових), намеће се закључак да су одредбе појединих правилника у супротности једне са другима, као и да статус професије није могуће унапредити оваквом подзаконском регулативом.

Неусклађеност законских и подзаконских аката, непостојање стандарда и компетенција за рад стручног сарадника – школског библиотекара, у пракси је толико потиснула, обезвредила и девалвирала статус професије школског библиотекара и улогу школске библиотеке у образовно-васпитном процесу. Последица тога је чињеница да је школска  библиотека послужила за рационализацију радних места у просвети, уместо за осавремењивање и  стварање информационих ресурсних центара.

Друга и трећа тема односиле су се на унапређивање рада школског библиотекара, кроз вредновање и самовредновање, о чему је говорила Мирјана Радовановић Пејовић, и како библиотекар иницијативом у школи може подстаћи колеге на сарадњу и унапредити целокупни васпитно-образовни процес, чиме се бавила Ана Дуковић.

Вредновањем се проверавају, прате и процењују активности и постигнућа свих актера школског живота. Ауторка неколико радова на ову тему, Мирјана Пејовић, препоручила је присутним школским библиотекарима да и они континуирано врше процесе вредновања (могу бити анализирана мишљења ученика, родитеља, колега, управе школе, матичне службе, екстерних евалуатора), али и самовредновања, јер они могу бити мотивишући и могу школским библиотекарима указати на ефикасност и резултате рада.

Библиотекар може, на основу података до којих је дошао, увидети недостатке и кориговати их. Колеге треба непрекидно да усавршавају добре обрасце свога рада. Говорила је о планирању рада и личној мотивацији у циљу побољшања пословања.

Приказујући практичне примере остварених школских пројеката, кроз тему „Са школским библиотекаром се другачије учи”, Ана Дуковић је истакла да школски библиотекар, почев од процеса позајмљивања књига, детету нуди могућност одлучивања и пружа знање, сигурност и креативност. Основне активности библиотекара у школама данас су знатно шире и свеобухватније јер библиотекари стварају окружење које подстиче на читање и учење, на сарадњу, а тиме утичу и на постигнућа и квалитет живота ученика.

Пројектима, које иницира и спроводи, библиотекар кроз ваннаставне активности утиче на развој самопоуздања, оснажује ученике, ослобађа њихову креативност, а тиме доприноси развоју целокупних ученичких потенцијала.

Током стручног скупа предавачи су одговарали на питања учесника. То је пре била размена мишљења и професионалних искустава у веома пријатној атмосфери, а предложени су и договорени нови модели сарадње школских библиотекара Златиборског округа.

М. Р. Пејовић, М. Меглић