
ДШБС упутило је допис Министарству просвете, науке и технолошког развоја 01. 09. 2015. са примедбама на нове правилнике о финансирању основних и средњих школа и дало предлоге за одређивање броја запослених.
Поштовани,
Обраћамо Вам се као Друштво школских библиотекара Србије, чији је задатак да заштити квалитет рада школа, школског библиотекарства и статус школских библиотекара. Недавно су донета два документа: Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања и Правилник о критеријумима и стандардима за финасирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања, чија примена почиње од школске 2015/2016. године. Правилници предвиђају смањење броја извршилаца на пословима школског библиотекара или смањење процента њиховог радног времена.
Посебно је споран Правилник за основне школе који школске библиотекаре ставља у неравноправни положај и омаловажава њихов рад. За разлику од Правилника за средње школе, којим се уједначава критеријум за стручне сараднике (Школа од 16 до 24 одељења има једног педагога или психолога, тј једног библиотекара), Правилник за основне школе предвиђа да школа до 24 одељења има 0,5, а школа од 25 до 64 одељења једног библиотекара. Истим правилником предвиђа се да школа до 15 одељења има 0,5 извршилаца, од 16 до 23 једног, и сразмерним увећањем до 5 извршилаца на пословима стручног сарадника (педагога, психолога, логопеда...). Такође, за секретара и шефа рачуноводства граница за 1 извршиоца је 16 одељења.
Све ово указује да је једна професија у основној школи у потпуности запостављена, а запослени у библиотекама основних школа дискриминисани и у односу на друге стручне сараднике и у односу на колеге у средњим школама. У петак, 28. августа 2015. представници школских библиотекара Србије су били у Министарству и разговарали са помоћником за основно школство Жељком Радојичић Лукић у вези са овим критеријумима. На питање зашто је направљена разлика између библиотекара у основним и средњим школама кад су послови исти, њен одговор је био: „Теже је радити у средњим школама, са захтевним средњошколцима; библиотекари у средњим школама организују различите активности; средњих школа је мање, а основних више, па су средње добиле више библиотекара, а пошто су основне бројније, добиле су мање".
Ради појашњења улоге школског библиотекара, подсећамо да су послови исти у основним и средњим школама, а одређени су Правилником о програму свих облика рада стручних сарадника („Просветни гласник", бр. 5/2012 од 19.06.2012. године.
Улога школског библиотекара је важна и подразумева:
У библиотекама се држе заједнички часови наставника и библиотекара из различитих наставних предмета у оквиру редовне настава и ваннаставних активности. Библиотекари су иницијатори, организатори и реализатори тематске и пројектне наставе, која се реализује кроз интердисциплинарну сарадњу са колегама.
У библиотеци се развија информациона и медијска писменост, тако да ученици, захваљујући раду библиотекара, стичу вештине неопходне за будући живот и рад. У библиотеци уче како да користе информације, спроводе научна истраживања, пишу реферате, семинарске и матурске радове и учествују у активностима које подстичу испољавање и развијање њихових талената.
Школска библиотека представља и простор који се користи као читаоница пре и после наставе, па ту уче ђаци који за то немају услова код куће, као и они којима је потребна и законом загарантована додатна подршка у образовању. Због свега наведеног, школска библиотека би требало да представља интелектуално и културно језгро школе, уместо што се бори за опстанак!
Смањење броја библиотекара значи да се део образовно-васпитног рада неће одвијати у складу са захтевима савременог школства. То ће посебно погубно бити у малим школама, где ће школска библиотека радити два и по дана или један дан у недељи ако школа има издвојена одељења.
Питања која постављамо Министарству и целокупној јавности:
1. Да ли су задужени за израду правилника у Министарству, укључујући и госпођу Жељку Радојичић Лукић, упознати са задацима и пословима које послове обављају библиотекари?
2. Да ли знају да су послови библиотекара јединствени као и послови секретара, шефа рачуноводства, педагога, психолога, те да их нико други у школи не обавља?
3. Да ли разумеју да овај Правилника ставља у неравноправни положај мале основне школе и школе са издвојеним одељењима у којима деца, такође, треба да имају једнака права на услуге библиотеке?
4. Да ли су аутори Правилника промишљали о добробити ученика и последицама које би се одразиле на писменост и успех ученика? Није ли основна школа темељ за описмењавање и увођење ученика у свет знања, у чему је школска библиотека неизоставни партнер?
Желимо да скренемо пажњу јавности и надлежних институција на несагледиве последице до којих би довела примена оваквог Правилника.
Тражимо да се критеријум за одређивање броја школских библиотекара у основној школи уједначи са критеријумима за стручне сараднике педагоге и психологе, као и са онима који важе за библиотекаре запослене у средњој школи и да члан у вези са библиотекарима гласи:
Осим тога, желимо да подсетимо на чињеницу да је професија школског библиотекара годинама била занемаривана, те се дешавало да директори, из неких само њима знаних разлога, укидају радно место библиотекара, а да Министарство на то не реагује.
Тражимо да се Правилником одреди да свака школа има место школског библиотекара, те да одговарајући члан започне реченицом:
Свака школа има радно место библиотекара.
Надамо се да ћете препознати незаменљиву улогу школских библиотекa и библиотекара у систему образовања и васпитања.
Школски библиотекари Србије