Друштво школских библиотекара Србије
Приручници
Промоција Књижевног појмовника родне културе на 67. Сајму књига
У организацији Друштва школских библиотекара Србије одржана је промоција публикације „КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВНИК РОДНЕ КУЛТУРЕ – различите могућности родног читања“, чији је суфинансијер Министарство културе Републике Србије, на 67. Сајму књига у Београду, 24. октобра 2024.године у Сали „Борислав Пекић“ од 13.00 до 13.50 часова. Са Књижевним појмовником родне културе чланове Друштва су упознале ауторке и реализаторке пројекта: Бранка Алимпијевић, Ивана Ранковић, Ингрид Граорац, Александра Вуковић-Курдулић и Мирјана Радовановић Пејовић.
„Овај Појмовник представља обиље садржаја који промовишу родно читање, односно разноврсне облике родног читања (компаративно, интермедијално, интегративно, архетипско, критичко, свеобухватно, колажно,...) и може надахнути школске и јавне библиотекаре на нове пројекте, као што може послужити као ново и драгоцено средство у раду, пре свега школских, али и јавних библиотекара,“ из рецензије Јелене Подгорац Јовановић, директорке Библиотеке шабачке.
Ивана Ранковић, председница Друштва школских библиотакра Србије, главни и одговорни уредник Књижевног појмовника родне културе упознала је укратко присутне са појединим сегментима рада Друштва школских библиотекара Србије и издавачком продукцијом Друштва. Ингрид Граорац, аутор и реализатор пројекта, дала је осврт на рецензију Појмовника, док је Александра Вуковић Курдулић, аутор и реализатор пројекта, читала фрагменате из Књижевног појмовника.
Мирјана Радовановић Пејовић, аутор и реализатор пројекта, говорила је о структури Појмовника, метатекстуалним и интертекстуалним везама, као и о библиографским референцама. Нагласила је да Књижевни појмовник развија интеркултурално образовање, креативно васпитање и доприноси поштовању човекове слободе (у целини). „Иако је у темељу текста теоријско-истраживачки рад, ово је Појмовник са душом.”
Бранка Алимпијевић, руководилац пројекта, говорила је надахнуто о садржају Појмовника, књижевним извориштима и смисалу родне културе. Истакла је: ,,Да бисмо учествовали свесно и уметнички осмишљено у свакодневици, да бисмо се као одговорни људи укључили у демократску културу и били достојни њених тековина, треба да поштујемо личност другог. Од личности као духовног печата, следи различитост. Основ различитости је родна равноправност, а да бисмо је осетили, спознали и спонтано прихватили, морамо поћи од родне једнакости заступљене у изворној књижевности и редефинисати је у родну равноправност. Из народних бајки, песама, религиозне књижевности можемо научити о грађанској култури више него из неког акта, јер друштвено и грађанско потиче из духовног и културолошког. Књижевност изражава, осликава и осветљава, не сугерише, не пропагира, не намеће своје значење и због архетипских слика, које је повезују са садашњим тренутком, има снажно дејство на читаоца. Књижевност додирује душу. Стога је Појмовник драгоцен у развијању естетског осећаја, идентификовању родне једнакости, у развијању целоживотних компетенција. Свако од нас може наћи у Појмовнику неки део себе. Свако од нас може се идентификовати са неким ликом, типом, именом из Појмовника. Зато, будимо уметнице живота, будимо даме и како каже патријарх Павле: Будимо људи!
Након промоције, присутним учесницима, школским библиотекарима и гостима, биле су подељене потврде за похађање неакредитованог облика стручног усавшравања и сви присутни су добили на поклон примерак публикације „Књижевни појмовник родне културе“.
