Четврти по реду Научни скуп „Библиотеке и идентитет” одржан је 24. и 25. маја у Панчеву и Београду. Организатори скупа су били Градска библиотека Панчево, редакција Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства и Филолошки факултет Универзитету у Београду.

Првог дана, одржане су две сесије у којима је учествовало 23 излагача са саопштењима на пољу историје библиотека и историје српске културе. На скупу су  учествовали универзитетски професори и сарадници са Катедри за библиотекарство и информатику са Филолошког факултета у Београду и Педагошког факултета у Сомбору, научни радници, библиотекари из јавних и специјалних библиотека и  други стручњаци у култури из Београда, Новог Сада, Шапца, Зрењанина, Сомбора, Крагујевца, Краљева, Димитровграда, Врњачке Бање, Свилајнца, Херцег Новог, а једини школски библиотекар је била наша колегиница Ивана Ранковић из Крушевца.  Представила је свој рад „Блиска историја једне школске библиотеке“, а у  оквиру свог  излагања поменула је и Зборник „Школске библиотеке – места размене добрих идеја“ у издању Друштва школских библиотекара Србије.  

Другог дана је на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржан округли сто под називом „Библиотекарско образовање пред изазовима савременог друштва“ са циљем обележавања  60. годишњице оснивања прве катедре за библиотекарство на Универзитету у Београду, на коме је учествовало 12 говорника.  Одржан је у сали Међународног славистичког центра. Излагачи са катедри за бибиблиотекарство новосадског и београдског универзитета, Универзитетске библиотеке у Београду и јавних библиотека у Димитровграду и Ужицу изнели су  своје ставове и истраживања на тему образовања и стручног усавршавања библиотекара у Србији и окружењу у две сесије. Учесници скупа се могу сагласити са закључком: „Остају нам сећања на пријатне разговоре, нова познанства и занимљива излагања. Скуп нас је подстакао на анализирање прошлости, вредан рад у садашњости  и осмишљавање будућих заједничких акција. Ово је био један од начина да ојачамо професионални идентитет, али и да подсетимо колико су књиге и библиотеке важне за изградњу личног и неговање националног идентитета.“

Школски библиотекар на Научном скупу „Библиотеке и идентитет”Четврти по реду Научни скуп „Библиотеке и идентитет” одржан је 24. и 25. маја у Панчеву и Београду. Организатори скупа су били Градска библиотека Панчево, редакција Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства и Филолошки факултет Универзитету у Београду.

Првог дана, одржане су две сесије у којима је учествовало 23 излагача са саопштењима на пољу историје библиотека и историје српске културе. На скупу су  учествовали универзитетски професори и сарадници са Катедри за библиотекарство и информатику са Филолошког факултета у Београду и Педагошког факултета у Сомбору, научни радници, библиотекари из јавних и специјалних библиотека и  други стручњаци у култури из Београда, Новог Сада, Шапца, Зрењанина, Сомбора, Крагујевца, Краљева, Димитровграда, Врњачке Бање, Свилајнца, Херцег Новог, а једини школски библиотекар је била наша колегиница Ивана Ранковић из Крушевца.  Представила је свој рад „Блиска историја једне школске библиотеке“, а у  оквиру свог  излагања поменула је и Зборник „Школске библиотеке – места размене добрих идеја“ у издању Друштва школских библиотекара Србије.  

Другог дана је на Филолошком факултету Универзитета у Београду одржан округли сто под називом „Библиотекарско образовање пред изазовима савременог друштва“ са циљем обележавања  60. годишњице оснивања прве катедре за библиотекарство на Универзитету у Београду, на коме је учествовало 12 говорника.  Одржан је у сали Међународног славистичког центра. Излагачи са катедри за бибиблиотекарство новосадског и београдског универзитета, Универзитетске библиотеке у Београду и јавних библиотека у Димитровграду и Ужицу изнели су  своје ставове и истраживања на тему образовања и стручног усавршавања библиотекара у Србији и окружењу у две сесије. Учесници скупа се могу сагласити са закључком: „Остају нам сећања на пријатне разговоре, нова познанства и занимљива излагања. Скуп нас је подстакао на анализирање прошлости, вредан рад у садашњости  и осмишљавање будућих заједничких акција. Ово је био један од начина да ојачамо професионални идентитет, али и да подсетимо колико су књиге и библиотеке важне за изградњу личног и неговање националног идентитета.“