Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије
Slider

Трибина Подстицање читања код деце кроз сарадњу школске и јавне библиотеке одржана је у уторак, 21. децембра 2010. године у Америчком кутку у Дому омладине у Београду са следећим програмом рада:

  • Школски библиотекари о сарадњи
  • Гости Трибине
  • Библиотекари Библиотеке града Београда о сарадњи
  • Разговор и закључци

Трибини је присуствовало 80 библиотекара из школских и јавних библиотека. Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда, је поздравила све присутне и истакла да је сарадња између школских и јавних библиотека природна и неопходна и да треба да је стално развијамо. Основна тема о којој треба да размишљамо је опадање писмености и читања, присутна не само код нас, већ и у свету.

Овакви сусрети нису новост ни у Европи, где су се библиотекари школских и јавних библиотека одавно повезали, настојећи да надоместе чак и мањкавости образовног система. И ми се суочавамо са сличним проблемом, са једне стране могућности школских библиотека су драматично опале због нефинансирања адекватне и добре набавке, док јавне библиотеке не могу да се јасно одреде према широком спектру корисника због немогућности задовољења свих потреба. Требало би и да утичемо на оне који доносе политичке одлуке да на прави начин сагледају потребе деце и обрате више пажње на образовање. Због сталног напретка и брзих промена у свим областима, а поготову у библиотекарству, морамо бити отворени за сарадњу како бисмо једни од других чули потребе за боље међусобно организовање.

Важно је и даље учешће у заједничким пројектима као што су трибине и сусрети и више рада да бисмо се боље организовали и били успешни.

Трибина је настављена излагањем школских библиотекара и презентацијом добрих примера сарадње школске и јавне библиотеке. Слађана Галушка је истакла важност сарадње наставника и школског библиотекара са јавном библиотеком и заједничког планирања активности за одређени период. Навела је примере сарадње поводом обележавања Светског дана књиге, Дана писмености, Дечије недеље, Месеца књиге и Месеца школских библиотека. То су прилике да се одрже часови у јавној библиотеци, забавни програм, изложба ликовних радова, да ученици, наставници и библиотекари разговарају о важности књига и библиотека, да ученици препоручују омиљене књиге својим вршњацима, да читају одабране текстове, рецитују, певају и глуме. Да би то било запажено у локалној и широј заједници треба направити и прилоге за медије (радио, телевизија, новине).

Анђелка Танчић је презентовала пројекат Оштро перо који треба да афирмише читање, развија читалачки укус, критичко мишљења и писано изражавање о прочитаном кроз сарадњу школске и јавне библиотеке. Ученици старијих разреда основне школе у овом пројекту читаји и пишу приказе, критике, прочитаног. Циљ је пројекта да се од школског узраста формирају читаоци за цео живот. Идеја да се усаглашава набавна политика јавних библиотека са дечијим потребама у библиотекама основних школа и бирају наслови кроз сарадњу школске и јавне библиотеке. Библиотекари из јавних библиотека се укључују у оцењивање квалитета ученичких радова.

Зорица Смиљанић је као вид сарадње и подстицање читања предложила такмичење у брзини читања и разумевања и по броју прочитаних књига. Такмичење се може организовати и у основној и у средњој школи. Смисао овог такмичења је освешћивање ученика и наставника о принципима и техникама читања, као и подстицање што више ученика да читају различите текстове вежбајући и припремајући се за следећу проверу или следеће такмичење. Такмичење се организује на нивоу школе, а онда и на нивоу општине у јавној библиотеци. Сарадња школске и јавне библиотеке се огледа у избору књига за читање, испитивању и награђивању најбољих ученика.

Милка Пуач је говорила о својој веома успешној сарадњи са издавачима и предложила да се та сарадња повеже са јавном библиотеком, да заједно школа и јавна библиотека организују књижевне сусрете, да ученици читају дела тих писаца и разговарају о њима. Сарадња између школа и јавне библиотеке треба да укључује попусте за учлањивање, координисану набавку књига, нарочито стручне литературе за средње школе и учешће ученика, наставника и школских библиотекара у програме јавне библиотеке.

Славица Томић Голубовић је истакла да је питање библиотека и њихових читалаца важно за стварање интересовања за књижевност, за развијање укуса, изградњу односа према свету, за читање и изнад свега за развијање љубави према књизи. У Младеновцу постоји добра сарадња јавне библиотеке и гимназије. С обзиром да матична библиотека има богатију и разноврснију културну понуду од школске библиотеке, могу се преузимати извесни садржаји, на пример гостовања предавача са Гете института који је одржао предавање у гимназији и дао ново светло тумачењу Фауста. Али и обрнуто, кад је гимназија успоставила сарадњу са Руском школом у Београду, организовала је програм за руског аташеа за културу и друге руске госте и ученике је укључила је у сарадњу и јавну библиотеку.

Ана Пејић, саветник координатор за српски језик и књижевност Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, је говорила на тему ''Образовни стандарди и подстицање читања у нашим школама''. Она је представила концепт читалачких компетенција разматран у оквиру пројекта ''Предлог образовних стандарда за предмете Српски језик, Математика и Природа и друштво за крај првог образовног циклуса'' Заводa за вредновање квалитета образовања и васпитања и концепте великих студија у свету (PISA, PIRLS, NAEP) и размотрила активности Завода и библиотека ради подстицања читања и развијања читалачке писмености

Општи стандарди у области Вештина читања и разумевање прочитаног су: Техника читања ћириличног и латиничног писма, Проналажење информација у тексту, Интерпретација текста и Промишљање и вредновање текста. Приказала је појединачне примере у вези са Проналажењем информација у тексту за нивое 1, 2 и 3.
У вези са сарадњом Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и библиотека навела је следеће области:
Формирање библиотека по нивоима комплексности – коришћење „формула читљивости" (тема и контекст, ниво апстрактности, речник, дужина речи, синтаксична комлексност, структура и композиција, кохезивност и кохерентност...).
Развијање унутрашње читалачке мотивације („права књига у праве руке", испитивање ставова о читању, испитивање примене стратегија читања...).

Марија Крнета, просветни саветник у Министарству просвете, Школској управи Београд, говорила је на тему ''Екстерно вредновање квалитета рада школе и значај библиотеке у екстерном вредновању''. Уводни део је био посвећен развоју стандарда и инструмената за екстерно вредновање кроз три фазе до децембра 2010. године. Следи пилот програм у школама и израда приручника, а од школске 2013/2014. године увођење вредновања у праксу.

Затим је навела је неке од индикатора који се проверавају у библиотеци:

  • Факултативни програми и ваннаставне активности сачињени су на основу испитаних потреба ученика и постојећих ресурса
  • У школи функционише систем пружања подршке у учењу
  • У школи се подстиче лични, професионални и социјални развој
  • У школи функционише систем подршке деци из осетљивих група
  • Школски простор је у функцији образовног и васпитног деловања и учења
  • Наставници и стручне службе сарађују у складу са потребама наставе и учења.

Као пример добре праксе навела је библиотеку XIII београдске гимазије чији је План рада саставни део ШП-а и развојног плана школе, и која је центар за одвијање ваннаставних активности у школи. Библиотека ове гимназије је најјачи ресурс за унапређење наставе и учења, ученицима се пружа снажна подршка у образовно-васпитном раду постигнуто је интелектуално, естетско и емоционално формирање ученика добрим планирањем и реализацијом.Александра Вићентијевић је говорила о не тако доброј сарадњи са школама у центру града и предложила да се да сарадња поправи тако што ће се једна особа у ДШБС-у бавити питањем успостављања сарадње између школских библиотекара и Дечијег одељења БГБ-а. Подсетила је да је важна сарадња и на нивоу Министарства просвете и Министарства културе која сада не постоји, али би требало да се залажемо и за промене у тој области и заједно радимо на подстицању читања код деце.

Весна Сарић из Библиотеке у Сопоту је говорила о добрим примерима сарадње са школама у општини Сопот. Истакла је да је треба сарађивати или са наставницима или школским библиотекарима да би се остварили добри резултати. Навела је облике сарадње са основним школама у Сопоту и Малој Иванчи, тј. Малом Пожаревцу у коме је огранак библиотеке: стална радионица, литерарно-музичка, часови у јавној библиотеци, разговори о књигама, читање литерарних радова, изложбе ликовних радова, обележавање важних дана, догађаја и годишњица, учешће ученика, наставника и школских библиотекара у прослави Дана библиотеке, маскембали, Ускршње маштарије, позајмица књига, снимање прилога за локални Радио Клас у вези са важношћу књиге и библиотеке и сарадње школа и јавних библиотека и сл.

Сандра Николић и Бранка Стојићевић су говориле о разноврсном програму Америчког кутка и облицима сарадње са појединим школама. Истакле су успешну сарадњу са Математичком, Филолошком, Спортском и XV гимназијом и са осталим школама на територији Београда, а и Србије. Оне су позвале све школске библиотекаре да доведу своје ученике у Амерички кутак и договоре се о програму.

После ових излагања кратко је трајала дискусија и изнети су још неки предлози. Библиотекари из Новог Београда су поставили питање Дечије библиотеке на Новом Београду и подршке БГБ-а пројектима школа. Постављено је и питање у вези са такмичењем Читалачке значка и финансирањем награда за ђаке. Школски библиотекари су предложили бољу сарадњу у вези са заједничком набавком књига на нивоу града. Речено је да је добро да БГБ држи семинаре за школске библиотекаре, а могла би да се прошири сарадња у вези са програмима за рад у библиотеци и да требало да се залажемо за јединствени програм. Предложено је и да јавне библиотеке позајмљују школама већи број књига на коришћење, и да поклоне одређени број књига сваке године. Важно је направити медијску кампању у вези са радом и сарадњом и тако лакше набавити финансијска средства за заједничке пројекте.

Договорено је да се сарадња настави кроз рад на нивоу општина, да библиотекари јавних и школских библиотека испланирају активности за период јануар - мај 2011. године и остваре их манифестацијама у фебруару и априлу. Било је конкретних предлога да се поводом Дана матерњег језика, Светског дана књиге, обележавања годишњица Волта Дизнија и Јурија Гагарина могу организовати разноврсни програми, а наравно и сви остали за које постоји интересовање ученика и библиотекара.

У јануару ће се одржати засебни састанци библиотекара БГБ-а и школских библиотекара на којима ће се и они који нису присуствовали Трибини упознати са изнетим идејама, а онда и састанци у општинским библиотекама ради израде плана. Било је тек неколико школских библиотекара средњих школа и њих треба додатно позвати и ангажовати за сарадњу.

Слађана Галушка, секретар ДШБС
Анђелка Танчић Радосављевић, председник ДШБС