Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије
Slider

Професионалном развоју школских библиотекара посвећен је први стручни скуп међународног карактера Друштва школских библиотекара Србије. У интердисциплинарном приступу и на подстицајан начин на саветовању Знакови поред пута (Могућности за учење и професионални развој школских библиотекара) говорили су предавачи из Хрватске и Србије, 26. и 27. септембра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић".

Више од намере да пореди или понуди преглед ситуације везане за едукацију у две суседне земље, скуп је настао из жеље да се траже, откривају и стварају нове могућности за учење и стручно усавршавање школских библиотекара. У духу Андрићевих знакова, потребних да нам се нађу и да нам олакшају лутања „бар тиме што ће нас уверити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами..." 

Увод у тему дала је проф др Гордана Симончић Стокић, управница катедре за Библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. У предавању намењеном школским библиотекарима, на тему професионалног образовања у Србији, дајући оригиналан пресек актуелног стања у домаћем библиотекарству.Овако замишљено предавање, проблематизовало је многа важна питања: односа теорије и праксе у образовању библиотекара, одговарајућег нивоа образовања библиотекара, друштвеног статуса струке. Пре свега и за нас најважније – да ли се код нас може говорити о занимању школски библиотекар?

Од пет елемената по којима се једна професија разликује од других (корпус знања и из њега изведених техника везаних за специфичан позив; призната професионална обука; постојање удружења за унапређење и контролу професије; јавно признање професије и оријентација на пружање услуга) сигурно је постојање тек два: корпуса знања и вештина које школско библиотекарство подразумева, и нашег Друштва које треба да брине о унапређењу и контроли струке. Док су школски библиотекари још недовољно јасно оријентисани ка пружању услуга, у потпуности изостају друштвено признање и прописана професионална обука.
Само професионално образовање је најбоља заштита сваке професије. У земљама попут Канаде, Аустралије и Сједињених Америчких Држава, где су школски библиотекари професионалци, ретке су злоупотребе овог радног места. Професионално образовање је важно и због осећаја заједничких интереса, јер само тада ће се библиотекари активније укључити у рад свог струковног удружења и борити за интересе своје струке.
Суштинско питање за професорку Стокић је: „хоћемо ли ми да посматрамо ову професију стратегијски, са идејом да она једнога дана има позитиван имиџ и респектабилан статус у друштву или ћемо да се руководимо својим тренутним интересима".
Лутања није било поштеђено ни образовање библиотекара у Сједињеним Америчким Државама, у 150 година дугој традицији и тек у новије време Барбара Морен излаз из јаза између библиотекара-практичара и едукатора у области библиотекарства, види у међусобној помоћи и сарадњи.
У завршном делу предавања, дат је и кратак осврт на образовање библиотекара у бившој Југославији и посебно на Београдском универзитету. Закључак јасно сугерише како дугорочно решавати несигуран статус библиотекара: „професионалном образовању и континуираном стручном усавршавању треба да дамо централно место у напорима да унапредимо друштвени статус и репутацију библиотекарства у Србији.''

Школски библиотекари и сарадња: алати, пројекти, партнери назив је теме Весне Вуксан, из Одељења за развој и одржавање библиотечког система, дигитализацију фондова и културну делатност, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић'', у оквиру које је представила апликацију Trello, намењену лакшој комуникацији и сарадњи, проверену у раду, организацији и подели задужења у више активности Универзитетске библиотеке.

Теми комуникације били су посвећени поподневно предавање и радионица пословног тренера из Загреба, мр Драгана Кнежевића. Циљ предавања је био да пружи подстицај и мотивацију за квалитетнију комуникацију у свим пословним односима и ситуацијама, док је радионица имала задатак да издвоји и кроз питања формулише најважније проблеме са којима се у домену пословне комуникације сусрећу школски библиотекари. Савет школским библиотекарима је да у комуникацији ''према вани'' мање ''траже'' (новац, одобрења...) а више лобирају и преговарају са јасним порукама добробити за оне од којих очекују ресурсе. Трајање радионице је премашило предвиђену сатницу, потврђујући да су многи проблеми са којима се сусрећу библиотекари у Хратској и Србији слични, а да су потребе за разговором, разменом искуства и дружењем обостране.

На почетку другог дана Знакова, наше колегинице из Хрватске, школске библиотекарке и докторанткиње, представиле су Могућности успјешне међународне сурадње школа на примјеру активности у Републици Хрватској. Ирена Бандо, из ОШ „Јагода Трухелка″ из Осијека говорила је о Новим програмима ЕУ за образовање, стручно усавршавање и оспособљавање. Важност учествовања у оваквим програмима је стварање могућност за додатно образовање, развој вештина и посебно креативности. Ирена је пренела и своја јединствена искуства понета са стручног усавршавања школских библиотекара у Португалији.

Сурадња и партнерства у сврху иновација и размјене добре праксе, је наслов излагања Марије Пургар из ОШ "Никола Андрић" из Вуковара. Уз много практичних савета, Марија је говорила о врстама партнерства, учесницима и активностима, начинима финасирања и пријављивања за школска партнерства у ЕУ и приликама за унапређивање вештина у областима као што су: тимски рад, планирање и информационо-комуникационе технологије.
Предавање креативно сроченог наслова Др школски библиотекар спојило је теоретска знања која Невена Тољага стиче на докторским студијама на Филолошком факултету у Београду, припремајући тезу ''Креативне радионице у школској библиотеци'' и богату библиотекарску праксу, стицану у библиотеци СШ "Барајево". Својим колегама изнела је запажања о библиотекарској професији и ефектима креативних радионица, закључујући да оне: доприносе развоју маште, мотивације, толеранције, хуманистичких вредности и стваралачих потенцијала ученика.



У завршном излагању Путови стручног усавршавања којима се рјеђе иде, Вања Јуриљ, председница Хрватске удруге школских књижничара и библиотекарка ОШ „Антун Михановић" из Загреба, говорила је о свом сасвим личном путу професионалног развоја, који је водио од сарајевске Катедре за општу књижевност и библиотекарство, до најновијег путовања у августу ове године на конференцију IASL u Москви. Тако смо имали прилику да чујемо и најважније и најновије тенденције у светском школском библиотекарству и кратак осврт на два најзанимљивија предавања на московској конференцији: доктора психологије Јурија Јосифовича Александрова Шта и како учимо у различитим културама и др Роса Тода Од информација до знања: школске библиотеке као центри сазнања, креативности и изградње.
Знакови поред пута завршили су се срдачно и свечано, поделом уверења, а гошће из Хрватске су Друштву поклониле сат, рад Ирене Бандо, израђен у техници раку керамике. Надамо се да ће показивати боље време за школске библиотекаре у Хрватској и Србији, са више професионалних могућности за лични развој и боље опремљеним библиотекама, због оних за које библиотекари раде и воле свој посао.

Роксанда Игњатовић