Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије
Slider

Поводом Међународног дана писмености, 8. септембра испред многих школских библиотека постављене су изложбе на тему писмености и образовања кроз историју, као и на њихову перспективу у (блиској) будућности. Школски библиотекари увек посвећују пажњу актуелним темама и редовно постављају изложбе којима приближавају књигу и различите врсте писмености ученицима. На тај начин ученици прихватају школску библиотеку као одлично место за почетак целоживотног учења, стицања знања и међупредметних садржаја у школи.

„У време када је потребно да поново измислимо свет наде, писменост је важнија него икад. На Међународни дан писмености, позивам све оне који су укључени у образовање да удвоструче своја улагања и укључе све своје ресурсе како би ослободили потенцијал сваког појединца у служби заједничког света“, речи су генералне директорке УНЕСКО Одри Азуле поводом Међународног дана писмености 2020.

Oд 1967. године, широм света, сваке године 8. септембра обележава се овај дан како би се јавност подсетила на важност писмености као питања достојанства и људских права и како бисмо заједнички унапредили свет ка писменијем и одрживом друштву. Упркос оствареном напретку, изазови писмености и даље постоје – најмање је 773 милиона људи широм света који ни данас немају основне вештине писмености.

Међународни дан писмености 2020. фокусирао се на подучавање и учење писмености у кризи ковид-19 и након ње, посебно с нагласком на улогу просветних радника и промену педагогије. ПремаУНЕСКО подацима током почетне фазе пандемије школе су биле затворене у више од 190 земаља, реметећи образовање 62% од укупне популације ученика у свету. Владе су брзо примениле низ различитих решења за учење на даљину, попут виртуелних лекција, учења путем ТВ-а, радија или на отвореним просторима, посебно у формалном образовању за децу и младе.

У свом документу, посвећеном писменостима 21. века, још 2007. године УНЕСКО (наглашавајући њихову нужност за појединца и друштво у дигиталном окружењу) их назива писменостима опстанка, сугеришући тиме да је развој друштва и појединца немогућ без поседовања вештина шест врста писмености. Професор Ф. В. Хортон, аутор текста, разликује више неопходних писмености: 1. основна писменост; 2. компјутерска писменост; 3.медијска писменост; 4. образовање на даљину и е-учење; 5. културална писменост; 6. информациона писменост.

С обзиром на недостатак потребе читања у ово време, тачније на замену књига другим видовима забаве, данашње друштво још више захтева нове компетенције, нове врсте писмености, али још је немерљива вредност способности читања, писања и разумевања прочитаног, које су темељ за знање и образовање. Како можемо у потпуности искористити технологију и научна истраживања за обликовање знања?

Школска библиотека поред развијања навика служења књигом и културе читања, оспособљава ученике за самостално учење и коришћење различитих извора, а приређивањем различитих изложби интегрише наставне и ваннаставне садржаје и упућује на истраживање, на креативно и критичко мишљење. А школски систем, каквим га знамо, мења се пред нама, а како и колико ће се променити – још не знамо...

Учење на даљину засновано на ТВ лекцијама може да обухвати већину ученика и многи од нас још увек се суочавају са тешкоћама у прилагођавању овим новим околностима. Пандемија ће проћи, али свет после ње биће на много начина другачији, јер доноси многе изазове свима, па и школским библиотекарима…

Текст о овогодишњем Међународном дану писмености делом је преузет са сајта УНЕСКО.

Ана Дуковић, Ингрид Граорац