Slide 1
Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије

Широм света 8. септембра се обележава Међународни дан писмености. Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Писменост оснажује појединце и побољшава њихове животе проширујући њихове могућности, саставни је део образовања и целоживотног учења.

Међународни дан писмености ове 2021. године обележава се под мотом  „Писменост за опоравак усмерен на човека: смањење дигиталне неједнакости“ јер је пандемија вируса корона пореметила учење деце, младих и одраслих као никад досад. Тиме се повећала већ постојећа неједнакост у приступу учењу и писмености, додатно погађајући 773 милиона неписмених у свету јер су бројни програми описмењавања били обустављени. Брз прелазак на учење на даљину такође је нагласио трајни дигитални јаз у погледу повезивања, инфраструктуре и бављења технологијом, као и разлике у другим услугама, као што је приступ електричној енергији.

Недељу дана касније, усвојен је Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма са циљем неговања нашег језика и писма, културних и традиционалних вредности, као и подстицања ширења употребе ћириличког писма у јавном животу.  Језик и писмо су један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа.

Исте недеље успешно је реализована прва фаза дигитализације Мирослављевог јеванђеља на основу Споразума о сарадњи између Министарства културе и информисања, Народне библиотеке Србије, Народног музеја у Београду и САНУ. Снимање је обављено у посебно припремљеној просторији Народног музеја, а у ту сврху су коришћени најсавременији скенери прилагођени за дигитализацију осетљивог материјала културног наслеђа.

Од најстаријих наших ћириличких споменика из 11. века ћирилично писмо је уз наш језик основни знак српске културе. Њен најрепрезентативнији споменик настао крајем 12. века јесте управо Мирослављево јеванђеље. Оно је по лепоти графије, илустрација и осталих украса узорни део не само српске, већ и светске баштине.

„Избором културних садржаја који се реализују у школској библиотеци, упућивањем на неговање обичаја и поштовање традиције, утицајем на познавање и уважавање сопствене материјалне и нематеријалне културне баштине, као и култура и традиција других народа, школски библиотекар има могућност да образује ученике као одговорне личности, које ће бити носиоци развоја друштва и који ће у потпуности разумети окружење и стварност, стичући знања и компетенције које ће им бити потребне за активно обављање различитих улога у каснијем животу.“

                                     

  Ана Дуковић, Мирјана Р. Пејовић
школски библиотекари