Slide 1
Image is not available
Друштво школских библиотекара Србије

На Годишњој Скупштини Друштва школских библиотекара Србије, одржаној 31. марта 2022. године у Библиотеци града Београда, надахнуто је говорила Малина Жупањац, чланица Управног одбора Друштва, школски библиотекар ОШ „Ђура Јакшић“ из Конарева, један од оснивача Друштва. Преносимо њено обраћање колегиницама и колегама, школским библиотекарима из целе Србије.

Ево нас овде:

16 година од оснивања Друштва и борбе за свој професионални и радни статус.

16 година рада на подизању нивоа квалитета школског библиотекарства.

16 година на повезивању школа, градова и региона.

16 година борбе да се чује наша реч у јавном животу.

16 година учења шта су то међупредметне компетенције, шта је то УДК, шта је то читање, и какво све постоји, како прилагодити књигу новим временима, како доказати њену непролазну вредност без обзира у каквом је она појавном облику, да ли је штампана, електронска...

16 година борбе како и од кога добити средства за богаћење фонда школских библиотека, од самосналажења, до организованог наступа пред Министарством просвете и научно-технолошког развоја, које нам је изашло у сусрет последњих година.

Када су нам поставили високу норму за целог извршиоца у основним школама и дискриминисали нас у односу на све остале стручне сараднике у школама, чак и у односу на наше колеге које раде исти посао у средњим школама, и рекли немате довољно публикација, трудили смо се и још се трудимо да им докажемо да школске библиотеке нису искључиво депозитне библиотеке и да често препуне полице онемогућавају њихово рационално коришћење, да је за постизање основних циљева рада школског библиотекара „пружање релевантних информација кориснику и задовољење његове жеље за знањем“, битно како и колико се књига користи, а не колико их количински има.

Рекли су нам да је код многих проблем недостатак простора, али зар се то не би могло приговорити многим библиотекама и ван мреже школских, и опет смо им рекли да је школска библиотека и ван зидова просторије у којој је смештена. Нису нас баш сасвим разумели.

На обележавању 10-годишњице почаствовао нас је својим присуством и беседом академик Матија Бећковић. Рекао је да радимо најодговорнији и најплеменитији посао и то нам је дало снаге да наставимо да се боримо даље.

Својатали су нас и једни и други, а ми смо остали своји, сарађујући са свима, на шта нас обавезује план и програм рада и наша добронамерност, па и преко тога.

И још много година рада и борбе је пред нама.

Зато вас позивам да останете окупљени око свог Друштва и сарађујете са другим Друштвима, зарад бољитка нас постојећих и нас долазећих школских библиотекара, а на корист својих ђака и своје земље, јер су они наша будућност, јер ће само читањем на које ћемо их ми упутити заједно са наставницима долазити и до сазнања и до праве истине као самосвојна мислећа бића.